“Moji su jedva čekali da me vrate u Hag. Pregledao sam sve epizode Sulejmana Veličanstvenog”

Poslije 12 godina u Hagu, lider radikala kaže da je zahvaljujući Tribunalu ostvario svoj mladalački san – da bude uspješan naučnik. Stekao je i viši imunitet na politiku, iako kaže da je to strast koja čovjeka teško pušta.

“Borio sam se u Hagu s bolesti. Novine su svakog dana pisale da sam na samrti, da me leče seks-bombe… U Sheveningenu su bili očajni uslovi što se zdravlja tiče. Godinu dana sam čekao da me odvedu na kolonoskopiju nakon što sam reklamirao sumnjivo krvarenje. Za to vreme polipi su probili zid debelog creva i proširili se na limfne čvorove. Onda su mi izvadili 30 centimetara debelog creva i 20 limfnih čvorova, od kojih su četiri bila kancerozna”, rekao je Šešelj za “Kurir”.

Govorio je i o vremenu provedenom u Hagu te teškim trenutcima.

“Joj, bilo ih je dosta. Kad se osetiš nemoćnim da utičeš na situaciju. Mnogo bliskih ljudi mi je umrlo za to vreme – majka, rođaci, prijatelji. To su veliki udarci. Zamalo nisam umro kad SRS 2012. nije prešao cenzus. Ko zna koliki mi je tada bio puls… Nisam tražio lekara. Legao sam, osvanuo – ne osvanuo, ali neću da im sada pokažem slabost”, kazao Šešelj.

Šešelj u Hagu

Novinari su ga pitali i da li politika može dosaditi čovjeku i prati li filmove.

“Ma ne može. Toliko je velika strast, i to oni koji se bave politikom znaju. S druge strane, politika traži kompletnog čoveka, a mi imamo mnogo improvizacija, a malo njih sa talentom. Ja svako jutro u šest sati počinjem da čitam sve dnevne novine uz doručak. Imao sam i u stranci problema da nateram saradnike da svako jutro čitaju dnevne novine. Tomislav Nikolić je smatrao da se kupuju samo petkom radi TV programa. A tek da čitaju knjige… Muka je to bila velika”, zaključuje Šešelj i dodaje:

“Pogledam ponešto, uglavnom domaće serije. U Hagu sam, što je interesantno, odgledao sve epizode “Sulejmana Veličanstvenog”. Mislim da je to bolja serija od svih američkih koje smo gledali poslednjih 20 godina. Nisu oni romantičarski pristupili veličajući Sulejmana kao ratnika i pobjednika, nego realistično prikazujući prilike na njegovom dvoru”.

Drugi čitaju