Kakvi smo to ljudi, zašto sipamo so na ranu? – Koliko mržnje, pakosti i zla je napisano o tragično preminuloj Adisi Atiković…

Tijelo 23-godišnje Adise Atiković iz Tuzle pronađeno je u šumskom predjelu naselja Ilinčica, studentica završne godine prava, nečije dijete, sestra, unuka, prijateljica navjerovatnije se ubila. Nažalost ovakvi slučajevi sve su češći u našoj zelji, i kao da ovo dovoljno ne boli, sipa se so na ranu.

Sipaju je naše komšije, poznanici, možda i prijatelji nekih od nas, sipaju je na društvenim mrežama gdje svako ima pravo da kaže šta hoće, kome hoće i kada god hoće. Vijest o nestanku Adise munjevito se proširila društvenim mrežama, a kako i ne bi kada je to najbrži i najlakši način da očajna porodica dođe do bilo kakve informacije o njoj.

I dok su besumično tragali za informacijama primorani su čitati ovo, kažemo primorani jer je toliko mržnje, pakosti i zla napisano na gotovo svakoj objavi o nestanku mlade djevojke. Neki komentari su toliko gnusni, da ih nećemo ni citirati ni parafrazirati.

-Doći će ona dok se izlandara,… Zna se ko sam hoda u ta doba noći,… Dok oćejfi… samo su neki od blažih komentara na društevnim mrežama, a bezbroj ih je brutalnijih i surovijih.

I kada pomislimo da nas ništa na društvenim mrežama ne može iznenaditi, ne možemo u ovakvim slučajevima da se ne zapitamo kakvi smo to ljudi?!

Hljeba i igara odavno je krilatica koja savršeno opisuje naše društvo, ali dokle je granica igre, i kada igra prestaje biti zabavna? No, odgovore na ova pitanja možda dobijemo tek nakon što dokučimo, zašto nam odlazi mladost, ovako ili onako, i šta bi bilo da se Adisa požalila na društvenim mrežama, da je rekla šta je tišti, da li bi se spasio jedan mladi život, ili bi joj dežurni “Facebook pisari” samo još više sjeli na muku,piše Oslobodjenje


Izvorni članak: Kakvi smo to ljudi, zašto sipamo so na ranu? – Koliko mržnje, pakosti i zla je napisano o tragično preminuloj Adisi Atiković…