Mikrobiolog Milanko Šekler: Vakcina je samo privremeno rješenje

Podrazumijeva se da masku stavite i nosite cijel dan. Kada više nema potrebe, skinete je i odložite na adekvatan način. To možete uraditi i tako što prije nego što je bacite na spoljnu površinu naprskate alkohol. Na drugoj strani, nepravilno nošenje maske – a to znači nošenje maske ispod brade, stavljanje na lakat, šaku, vađenje maske iz džepa pa stavljanje na lice, dodirivanje rukama maske, nošenje iste maske po nekoliko dana – sve to može da stvori više problema nego koristi. Na taj način vi rizikujete da kapljice virusa koje su se zadržale na spoljnoj strani maske unesete u organizam, objašnjava za “Danas” Milanko Šekler, mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu.

Šekler je krajem novembra napisao tekst za sajt Nova srpska politička misao, u kome, kako kaže, pokušava da odgovori na pitanja koja mu građani postavljaju od marta.

Jedan od odgovora koji pruža jeste koja je količina virusa potrebna da se unese u organizam da bi se neko zarazio.

Kako kaže, radi se o količini od 500 do 1.000 čestica.

Pri tome, ako se uzme u obzir da prilikom samo jednog kijanja inficirana osoba može da izbaci i nekoliko miliona virusnih čestica, onda postaje jasno kolika je vrednost maski.

Kako ističe, što se veća količina virusa unese, to je verovatnije da će osoba razviti teži oblik bolesti. Na drugoj strani, Šekler navodi i da unošenje manjih količina virusa, recimo između 30 i 50 čestica, može biti i korisno, jer na taj način organizam uči kako da se izbori sa virusom.

Šekler za Danas objašnjava da je vrlo verovatno da je trenutno u Beogradu ogroman broj osoba na ovaj način bio izložen virusu te da bi najlogičnije bilo da u narednom periodu broj novozaraženih počne da opada u glavnom gradu dok se tako nešto ne može očekivati i za ostatak Srbije, gde je više ljudi koji do sada nisu imali dodir sa virusom.

– Veliki broj ljudi se već inficirao. Ja mislim da se nešto slično desilo u Madridu, u kome u trećem talasu nije došlo do velikog obolevanja stanovništva iako su ostavili otvorene ugostiteljske objekte, što je nazvano „madridsko čudo“. Testiranje i izolacija kontakata kao i druge mere sigurno su imale uticaja, ali ne presudnog. Jer sve te mere primenjivane su u Madridu i tokom prethodnih talasa pa ih to nije sačuvalo. Pre verujem da je Madrid, uslovno rečeno, sačuvala prokuženost, ističe Šekler.

Govoreći o osobinama novog korona virusa, sagovornik Danasa kaže da se radi o virusu koji je vrlo osetljiv na isušivanje. Upitan kako se onda objašnjava činjenica da je tokom juna i jula u Srbiji bio veliki broj zaraženih, on ističe da se moraju sagledati sve okolnosti.

– Na početku juna bilo je hladno i oblačno s veoma malim indeksom UV zračenja. Istovremeno, ljudi su manje vremene provodili napolju nego što bi inače to činili tokom letnjih meseci, pa su bile veće gužve u zatvorenim lokalima, a znamo da su situacija u kojima se glasno govori i peva, gde je slaba ventilacija, a prostor mali, „pogodne“ za širenje virusa, navodi sagovornik Danasa. On veruje da će vakcina protiv korone virusa rešiti „trenutni problem“ i zaštititi najugroženije, ali da se konačan izlaz iz pandemije nalazi u prokuženosti stanovništva.

– Kada počnete da vakcinišete, vi ste se u startu pomirili sa tim da će virus stalno da bude prisutan. Da biste ga iskorenili, morali biste da vakcinišete sve ljude na svakih osam ili 12 meseci, koliko traje zaštita vakcinom, a to je nemoguće. Virus će nastaviti da se kreće dok traje vakcinacija. I on će tražiti rešenje kako da preživi. Pri tome pritisak koji vakcina pravi na njega, učiniće da on izmutira odnosno da nastanu novi sojevi, što onda znači da će nam trebati i nove vakcine, kao što je to slučaj sa gripom. Zato ja verujem da će izlaz iz ove pandemije biti prokužavanje. Mi smo 2009. imali svinjski grip koji više niko ne pominje i koji se kreće svojim prirodnim tokom poslednjih godina. Pravilo je da se populacija uvek navikne na virus, i da odnos između populacije i virusa nađe svoju evolutivnu ravnotežu. Nijednom virusu „nije u interesu“ da ubije inficiranog jer sa njegovom smrću, završava se i njegovo dalje umnožavanje i širenje na druge osetljive osobe. Problem sa ovim virusom je taj što je on nov, što je došao iz životinjskog sveta i što je potrebno vreme da se sa njim izborimo, zaključuje Šekler.

O sagovorniku

Milanko Šekler završio je specijalizaciju iz mikrobiologije, magistraturu iz imunologije a doktorirao iz mikrobiologije i virusologije na Veterinarskim fakultetu u Beogradu. Redovan je član Akademije veterinarske medicine, koja ima samo 37 članova i jedan je od najmlađe primljenih u ovu organizaciju.

Najstariji najmanje u dodiru sa koronom

Šekler objašnjava da je za najstarije građane, koji su najmanje bili izloženi virusu, što zbog perioda karantina tokom vanrednog stanja, što zbog toga što se radi o osobama koje najviše poštuju mere i izbegavaju rizične situacije, rešenje vakcinacija. Iz preliminarnih rezultata seroloških epidemioloških istraživanja jasno je da sa starošću ispitivanih uzoraka seruma ljudi, opada broj onih koji imaju specifična antitela. Najmanje kontakta sa virusom su imali oni između 70 i 79 godina, a oni preko 80 godina nisu imali uopšte zabeležena antitela. To je rezultat strogih mera ograničavanja kretanja za stariju populaciju, navodi Šekler.


Izvorni članak: Mikrobiolog Milanko Šekler: Vakcina je samo privremeno rješenje