Budimo realni, ovakvo zdravstvo teško bi se nosilo i sa epidemijom zaušnjaka, a kamoli spremno dočekalo pandemiju korone!

Sada kada su počeli ljudi da umiru od ovoga ljudi su postali spremniji da poštuju mjere, a najbolja mjera je odbraniti se od virusa tako što ćete imati samodisciplinu i zaštititi sebe. To je na svijest i savjest svakog pojedinca.“

Piše: Srđan Puhalo

Iz ovog pasusa možemo zaključiti da naše zdravstvo nije tako loše jer pandemija je sama po sebi strašna i da su najbolje mjere za odbranu od virusa korone samodisciplina i higijena. Ako je to tako onda je odgovornost vlasti minimalna, jer ni Španija, ni Italija, ne mogu da se nose sa tim i a za sve će biti odgovorni neodgovorni pojedinci.

Da li je to baš tako?

Realno problemi zdravstva u Republici Srpskoj su mnogo veći i mnogo duži od ove pandemije.

Zapitajmo se koliko je zdravstvo uopšte važno vlastima u Republici Srpskoj?

Činjenice su neumoljive.

Krajem novembra 2019. godine premijer Republike Srpske Radovan Višković da je dug zdravstvenog sistema 1,07 milijarda KM.

Početkom aprila, znači tačno prije godinu dana, ministar zdravstva Šarenić je na Alternativnoj televiziji kazao da je dug zdravstva na osnovu poreza na platu i doprinos iznosi 320 miliona maraka.

Od 1. januara 2020. godine sve zdravstvene ustanove počele su redovno plaćati poreze i doprinose za svoje radnike.

Budimo realni, sa ovakvim stanjem u zdravstvu teško bi se nosili i sa epidemijom zaušnjaka, a kamoli spremno dočekali pandemiju virusa korone.

Postavlja se pitanje ko će za to snositi odgovornost.

Naravno da neće vlast, jer građani Republike Srpske od njih to ne traže, a nisu ludi da sami sebe kažnjavaju.

U stvari, zdravstvo nije mnogo važno ni političarima, ni građanima.

Na izborima 2018. godine ni SNSD, ni DNS, samim tim ni DEMOS, ni Ujedinjena Srpska, niti NDP, kao ni Socijalisti nisu se baš nešto mnogo bavili zdravstvenim sistemom, ako izuzmemo one uobičajene floskule o potrebi za boljim i modernom zdravstvom i reformama.

Prema analizi predizbornih obećanja Istinomjera.ba od 222 obećanja koja su data pred izbore 2018. godine, ispunjeno je samo 5%, a od tih 222 obećanja njih 12 ili 5% se ticalo zdravstva. Od tih 12 obećanja za 5 je počela realizacija, dok za drugih 5 ništa nije urađeno. Jedno od obećanja je u progresu, dok smo imali i jedno neutemeljeno obećanje. Na kraju važno je naglasiti da nijedno obećanje nije ispunjeno do kraja.

Mene je posebno fasciniralo da partija Ujedinjena Srpska nije obećala ništa vezano za zdravstvo iako je vodi ljekar, specijalista za uvo, grlo i nos, Nenad Stevandić. Pošto ništa nije obećala, ova partija nije ništa ni slagala i samim tim su oni potpuno nevini po ovom pitanju.

Ali, Srđane, mani se koalicionih partnera, nego da vidimo koliko je zdravstvo bilo važno Miloradu Dodiku pred izbore 2018. godine.

Pošto je Milorad Dodik čovjek iz naroda odlučio sam da analiziram negove predizborne govore iz 2018. godine i da vidim šta je govorio o zdravstvu. Ovom prilikom se zahvaljujem Milanu Ljepojviću na knjizi od 374. Strane, „Borba za Republiku“, u kojoj je sabrao sve predizborne govore Dodika i ovu moju učinio mogućim.

Riječ zdravlje Milorad Dodik je spomenuo 14 puta. Od tog broja „domovi zdravlja“ se spominju samo 5 puta, a ostalo se odnosi na pozdravljanje naroda „u zdravlje“ i sve ostale varijacije.

Riječ „bolnice“, kroz sve padeže, Milorad Dodik je spomenuo 32 puta i tu je govorio o saniranju bolnice u Doboju i Bijeljini, izgradnji bolnice u Istočnom Sarajevu 9. januar i proširenju UKC u Banjaluci.

Za to vrijeme riječ država je spomenuo 95 puta, Govadaricu 42 puta, Ivanića 35 puta, Bakira 38 puta, Vučića 16 puta. Dodik je u svojim govorima BiH spomenuo 174 puta i to isključivo u negativnom kontekstu.

Kao što vidite, Milorad Dodik je pričao ono što glasači žele da čuju, a građane Republike Srpske zdravstvo i nije baš nešto posebno interesovalo.

Dodik i SNSD su na vlasti da Republiku Srpsku odbrane od Bakira, da restartuju BiH na izvorni dejtonski sporazum, da Drina ne bude granica između Srba, a ne da pravi bolje i efikasnije zdravstvo.

Zbog toga smo u karantinu i u izoloaciji čekamo bjelosvjetsku milostinju, a ministar Lukač i policija ključni borci protiv pandemije.

P.S. Naravno, ne treba biti pesimista, kada prođe ova pandemija, imaćemo sve što nam je neophodno da se izborimo sa njom: strategije, akcione planove, infektologe, respiratore, testove, rukavice i maske.

P.P.S Do tada, perite ruke, držite odstojanje i mislite glavom.

Stavovi izrečeni u ovom tekstu odražavaju autorovo lično mišljenje, ali ne nužno i stavove portala HABER.ba.


{$excerpt:n}